петак, 19 јул, 2019

Slučaj redova Gorana Vesića

piše: Mihajlo Medenica

Simpatičan mladić ovaj Goran Vesić, nekakav menadžer grada koji troši milione na raspevane fontane, novogodišnju dekoraciju u septembru i maglu da prestonica nije u buli, gore od kakvog propalog kockara, već da za nju nikada nisu bili bolji dani!
Naime, taj i takav „simpatičan“ i pomalo pošteni Goran Vesić je na pitanje novinarke televizije N1 o izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji svedoči o tome da je Beograd više pod vodom negoli što je „Beograd na vodi“ odgovorio da taj organ (Savet) nije merodavan i da je njihov izveštaj o Beogradu netačan i paušalan, te da bi novnarki bilo najbolje da se učlani u stranku i kandiduje ukoliko želi da razgovara s njim!
Da, mislim na istog onog Vesića koji je danas jedan od najžešćih pretorijanaca vladajuće koalicije, koju je do juče prezirao i na koju će se ostrviti čim nanjuši krv i skori pad, a koji je od 2000. godina naovamo služio svim gospodaima (da, služio, ne radio ili sarađivao) i promenio više ideologija negoli Maja Gojković stranaka!
Ta i takva moralna „gromada“ daje sebi za pravo da se ponaša po onoj Staljinovoj: „Ko nije s nama- taj je protiv nas“, razabirući nas na poželjne i nepoželjne, više ili manje vredne, dostoje ili nedostojne da mu postavimo pitanje, pa na kraju i na patriote i izdajnike!
Ta i takva moralna „gromada“ menadžeriše prestonim gradom ko musavim bircuzom na Ibarskoj magistrali, dajući sebi za pravo ne samo da ne dozvoli pitanja koja nisu Vesićougodna, već da osporava izveštaj zvanične institucije, ocenjujući je, maltene, kao kakvu skupinu lokalnih pijanaca iz kraja, koji uz pivo bistre politiku i ekonomske nafake, spočitavajući gradu, odnosno, njegovim čelnicima da je situacija nalik čuvenoj fontani sa Slavije – nit raspevana, niti šarena, naprotiv!
Još samo nije objasnio novinarki u koju to stranku treba da se učlani kako bi bila dostojna njegovog odgovora, baš kao i svima koji bi nešto da pitaju (uglavnom, gde su naša prava, zarade, pristojan život, obećani boljitak, penzije, zdravstvo, školstvo…) gde da odnesu dve fotografije i pristupnicu ne bi li neko čuo njihov vapaj?!
Biće da se vajni menadžerčić kafane „Kod Malog i domalog“ previše zaneo i uživeo u ulogu čoveka koji hoda po vodi, zaboravljajući da nije čitav narod poslušni partijski bataljon i da ima još onih (većina, hvala Bogu) kojima ne treba nikakva partijska knjižica kao grudobran za nečast, nemoral i zakulisne radnje!
Nije ovo slovo u odbranu profesije, već pogaženih, satrtih, nepostojećih prava čoveka da bez straha kaže šta misli i oseća, a da mu na to ni jedan partijski grm kraj puta ne odgovori: „Učlani se u stranku, pa ti možda i kažem!“
Ne, gospodine Gorane Vesiću, nećemo se učlanjivati u stranke, a vi ćete odgovoriti na svako pitanje koje Vam bude postavljeno!
Bolje danas novinarima, nego sutra onim finim ljudima što upere stonu lampu u Vas pa pitaju iznova i iznova…
Stranaka će biti, možete još neko vreme da bežite iz jedne u drugi ali ne i sve vreme!
Ne zaboravite da Vi služite narodu, a ne narod Vama, jer ako to učinite (a dobrano, ako ne i sasvim, jeste)- čitav špil članskih karata neće Vas spasiti od pitanja sužnjih: „Šta si činio dok smo gaženi, ponižavani, obespravljani…“?!
Tada nećete moći lakonski i bahato da okrenete glavu na drugu stranu i odšetate!
Zamislite se dobro, jer nije ovo ’48. iako biste najviše voleli da jeste, a narod koji ućutkujete neće ćutati doveka!
Znate onu: „Ko seje vetar – žanje oluju…“

Zabranjeno preuzimanje teksta

Može Vam se dopasti

Оставите одговор