понедељак, 19 фебруар, 2018

Rašković Ivić lepi plakate u centrali SNS

-Već sam najavila da ću kad prođe 40 dana od smrti Olivera Ivanovica i njegova se dusa smiri u mestu svetlom, simboličkom akcijom plakatiranja ispred centrale SNS najozbiljnije postaviti pitanje toj vodećoj vladajućoj stranci. Naravno pitanje će biti upućeno predsedniku SNS koji bi trebalo da bude pre svega ,predsednik svih građana. Pitanje glasi :“Ili oni ili mi?“ Mafijaši u čijim raljama je srpski narod sa KiM su „Oni“, a narod – to smo „Mi“. Zvonko Veselinović, Milan Radojčić, Bratislav Nikolić i Zelja sa njihovim potrčkom Markom Đurićem su „Oni“. A svi „Mi“ smo potencijalne mete kao što je bio Oliver Ivanović. Vladajuća stranka i njeni predstavnici treba da se odluče ko će joj biti partner, mafija ili normalni građani – kaže u izjavi za komentarpress.net Sanda Rašković Ivić i dodaje da kao prvi korak Vlada Republike Srbije mora da smeni Marka Đurića.
Rašković Ivić tvrdi da je Đurićeva nejakost dovela do totalne dominacije „kontroverznih biznismena“, do duboke podele među kosmetskim Srbima, do užasne situacije da se Srbi na KiM danas više boje Srba nego Albanaca, od kojih su u bližoj i daljoj prošlosti jako stradali.
U odgovoru na pitanje ko bi mogao da zameni Marka Đurića, potpredsednica Narodne stranke kaže da je Arno Gujon najbolje rešenje.
– Da je mudrosti, pa da na Đurićevo mesto dođe Arno Gujon, Francuz, a danas srpski državljanin. To je čovek oko čijeg humanitarnog rada i delovanja na KiM stoje ujedinjeni i lekari i seljaci, i sveštenstvo i činovnici, i sever i jug KiM. Priče o identitskoj prošlosti Arno Gijona su deo njegove mladosti i njegova prošlost. On je pokazao koliko je u stanju da čini za Srbe. Sigurna sam da kontroverzni biznismeni ne bi bili njegovo okruženje, baš kao ni podela među Srbima zarad nekih političkih poena. Što se tice međunarodnog faktora, mislim da bi to bila sjajna poruka za svet – ocenjuje je Rašković Ivić.
-Vlast treba da ukine crne džipove i ošišane rmpalije koji širom Srbije uteruju strah u kosti ljudima, da bi uterali u kutije glasove za vlast. Taj manir treba da prestane, zato što je to antidemokratsko zastrašivanje i zato što će takvi za svoje usluge tražiti nelegalne protivusluge u „sivoj i crnoj zoni“ koje društvo i državu uvode u spiralu nasilja i kriminala. Napaćena Srbija zaslužuje bolje – zaključuje Sanda Rašković Ivić.

Radić: Bliži se kraj „životnog veka“ vojne neutralnosti

Teorije zavere koje nas aboliraju za odgovornost za zbivanja devedesetih godina omiljene su u debatama ljudi koji u kafićima pretresaju istoriju, sadašnjost i budućnost olako se busajući u prsa patriotizmom. Cenim da realne okolnosti ukazuju više na nedostatak uticaja sa strane. Podela jugoslovenske federacije je krenula u vreme kada zbog dubokih političkim promena na istoku nije bilo snažnog pritiska velikih sila. Interesi su evoluirali i neki su dobili podršku zapada, ali svu složenost situacije pokazuje i činjenjenica da su se naoružavali sa istoka. Bio sam frustiran u to doba ranih devedesetih godina kada je Moskva odlučila leta 1991. da se JRV i PVO ne pošalju naručeni borbeni helikopteri Mi-24V za koje su već bile određene posade za preobuku, a već na jesen 1992. Hrvatska je primila prve količine potpuno novih helikoptera Mi-17V-1 iz Rusije. Naši mitovi kažu da su Nemci naoružavali Hrvatske, a poreklo svih letelica koje su nabavili vodi do Rusije, Ukrajine… Iznad Krajine oborene su dve letelice sa posadama iz Ukrajine koje su stradale radeći za pare u sred tuđeg rata. Zatim su se 1995. pojavili avioni koji su iz Irana dovezli naoružanje često kineske proizvodnje sa Muslimanske snage. Takav je bio nas rat – kaže vojni analitičar Aleksandar Radić u razgovoru za komentarpress.net deo svojih zapažanja iz rata u kojem je učestvovao.

 

Kada bi se raspisao referendum na kome bi Srbija odlučivala da li Srbija treba da postane članica NATO, za šta biste Vi glasali?

Kada bih morao da se na referendumu izjasnjavam da li ući u NATO ili ne – zaokružio bih DA, jer za položaj Srbije sada je činjenjnica okruženje koje je u članstvu ili će u dogledno vreme biti, zatim snage NATO su na delu našeg teritorija i naša Vlada ima jasan stav da želi da te snage ostanu u punoj sadašnjoj brojnosti na zadatku zaštite naših ljudi i imovine na Kosovu i Metohiji. Dražati se po strani od tog saveza predstavlja svesno isključivanje iz uticaja na buduća zbivanja u regionu i prepuštanja inicijative zemljama iz našeg okruženja koje vešto koriste poziciju punopravne članice, neke samo u NATO, a neke i u NATO i EU.
Prirodno je kada ste u savezu da to pruža manevarski prostor za saradnju koja može da bude samo od koristi vojnoj industriji. Sada ima posla jer rat na Bliskom istoku podstiče narudžbine, ali na duži rok moraće se tražiti snažna, stabilna i predvidljiva tržišta za naše proizvode. Tradicionalna tržišta zemalja trećeg sveta donose poslove, ali po količinama i strukturi roba nisu predvidljiva i ako danas imate potražnju za nekom vrstom sredstava ratne tehnike to ne znači da će sutra doći nove narudžbine.
Jedan snažan mit je da NATO uništava vojne industrije koje nisu u velikim silama, ali sadašnje stanje na prostoru EU pokazuje da je sudbina industrijske baze pre svega pitanje nacionalne politike i planiranja. Na primer Poljska vešto i odlučno koristi vojnu industriju kao motor ekonomskog razvoja. Firme su preplavljene narudžbinama za svoju vojsku, pokreću se novi projekti, ulazi se u zajedničke poduhvate. Bugarska je iskoristila rast prodaje na Bliskom istoku. Možda nije moralno hraniti se tuđom mukom, ali Bugarske firme modernizovane su i povećale proizvodnju, konkurentne su na svetskom tržištu i to sa robom kakva se proizvodi kod nas.

 

Da to znači da je vojna neutralnost neodrživa?

Vojna neutralnost je ranije bila sredstvo koje se koristili da se izbegne otvorena i prirodno za naše emocije teška priča o tome kako se postaviti prema NATO. Složeni odnosi NATO i Ruske Federacije od 2014. godine afirmisali su netralnost kao model koji nas drži po strani od glavnog toka tog konflikta, ali to neće biti moguće na duži rok. Pritisci na naše vlasti će jačati i nema strane sile koja neće iskoristiti šnasu da pojača svoj uticaj. Vučić već četiri godine manevriše između pritisaka i krajnosti i pokušava da produži poseban status Srbije. Biće potrebno puno veštine da se postigne ono što cenim da je prirodan cilj – ojačati partnerske odnose sa zemljama EU i SAD, ali istvoremeno ne dozvoliti žrtvovanje odnosa sa Ruskom Federacijom. Nije vojna neutralnost jedino sredstvo kako se to sada čini za zaštitu položaja Srbije. Imamo poučan primer Slovenije koja je dosledna članica NATO i EU, ali ima izvrsne odnose sa Ruskom Federacijom.
Zato mislim da se bliži kraj “životnog veka” vojne neutralnosti, ali da Srbija za sada može da ostane presedan jer naša vojska održava vežbe i sa Amerikancima i sa Rusima. Kao građanin shvatio sam to doslovce pa objavljujem članke u časopisima vojne tematike i u Rusiji i u Britaniji. Doduše kod nas to ne mogu da činim jer nisam “politički podoban”.

 

Istraživanja javnog mnenja kazuju da se građani Crne Gore u velikoj meri protive ulasku Crne Gore u NATO. Znači li to da su NATO integracije nužno zlo?

Ulazak u NATO nije ni zlo, ni dobro. To bi trebala da bude pragmatična odluka države. U Crnoj Gori od osamostaljenja zacrtan je jasan strategijski smer preko NATO ka EU, ali istvoremeno neke montenegrinske struje koriste taj mehanizam za distanciranje od Srbije i jačanje nacionalnog identiteta. Zato je stav prema NATO postao svojevrsna linija podele između etnosa. Kao nacionalista koji u proceni odnosa polazi od mesta naseg etnosa u regionu u zemljama cenim da će to doneti velike štete i oslabiti položaj Srba u Crnoj Gori koji su pod snaznim pritiskom denacionalizacije. U budućnosti moraćemo u konekstu pitanja NATO da procenimo posledice činjenice da se znatan broj Srba živeti unutar tog saveza – na našim istorijskim prostorima u Bosni i Hercegovini (u oba entiteta) i Crnoj Gori i naša dijaspora od SAD do Nemačke. Cenim da nam je potrebna jasna slika kako ćemo graditi veze prema pripadnicima našeg naroda gde god da žive.

 

Srbija će omogućiti ulaganje stranog kapitala u namensku industriju. Kako to komentarišete?

Nacrtom zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme predviđa se mogućnost privatizacije do 49% kapitala preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom. Predviđena je zaštitna kaluzula po kojoj ni jedan pojedinačni vlasnik ne može imati više od 15%. Po duhu i tekstu zakona država Srbija zadržava vlasnička prava. Pozitivno u tom rešenju je što se otvara put ulaganju koje je od koristi, ako se radi o pristupu novim tehnologijama. Naime, sada naše fabrike uglavnom proizvode sredstva koja su tehnološki zastarela. Trzište sada ima interes za robusnu tehniku koja je često jeftinija i pouzdanija od nekih novih rešenja. Na duži rok to nije održivo stanje jer tehnologija ide dalje, a država koja još nije završila proces vlasničke transformacije u fabrikama vojne industrije nema mogućnosti da finansira velika ulaganja u osvajanje novih proizvoda, nabavke mašina i alata kao što je to učinjeno prošle godine. Domće tržište takođe ima male potrebe i finansijske mogućnosti i zato ne može da bude oslonac budućih ulaganja. Zato su poželjne strane investicije uz ogradu da Vlada mora da ima čvrstu kontrolu i jasan stav šta je to poželjna investicija koja može da bude od koristi za osavremenjivanje i da istvoremeno ulagaču donese profit.
Slabosti zakona su osetljivosti oblasti vojne industrije koja zavisi od brige države odnosno postojanja bona fides. Imamo vrlo loša iskustva u skorijoj prošlosti sa naglom privatizacijom nekih firmi koje su prestankom proizvodnje za potrebe našeg sistema odbrane ugrozile održavanje nekih važnih sredstava naoružanja. Jedan primer je prodaja rakovičkog “21. maja” koji je proizvodio turbine za gazele. Fabrika je prodata sa mašinama i alatima koji su vlasništvo ministarstva odbrane, a novi vlasnik je jednostavno na zahteve da se to pitanje reguliše zauzeo stav da je fabrika prodata odlukom Agencije za privatizaciju u celini.
Još jedan primer potencijalne slabosti u primeni zakona je scenario u kojem neke interesne grupe i pojedinici svoj interes stave iznad državnog. Aktuelni primer je načelnik sektora za materijalne resurse ministarstva odbrane Nenad Miloradovic koji je postao “mali diktator” vojne industrije – on odlučuje sta treba da se projektuje i razvija na državni trošak. Posle njegovog dolaska u ministarstvo odbrane 2015. potpuno su promenjeni prioriteti i prvi put se čulo za niz projekata koje samo on lično vidi kao perspektivne. Zatim, Miloradović ima izuzetno veliki uticaj na vojnu industriju koju kod nas koordinira resor odbrane preko oficira koji čine nadzorne odbore fabrika. Sta učiniti kada se takav čovek “odomaći”? Podsetimo da izmene Zakona o Vojsci Srbije koji koncentriše odluke o istraživanju i razvoju naoružanja i vojne opreme i postupak prometa i nabavke u rukama ministra što obzirom na materiju koja se uređuje pogoduje Miloradoviću. On bi mogao da potpuno zaokruži svoj uticaj i to je primer šta zakonodavac mora da predupredi.

Ugledni advokat na čelu ujedinjene opozicije u Čačku

Čačanska opozicija je za razliku od drugih gradskih sredina veoma aktivna. Čačak je tradicionalno opozicioni grad i klima za ujedinjenje opozicije je povoljna. Nova Srbija Velimira Ilića, DS koja na lokalnim izborima nije uspela da se plasira u gradski parlament kao i GG „Za napredniji Čačak“ koju predvodi nekadašnji narodni poslanik dr Aleksandar Radojević već razmatraju ideju o ujedinjenju čačanske opozicije, uprkos tome što su lokalni izbori u Čačku tek za dve godine.
– Na organima stranke ćemo odlučivati kako ćemo izlaziti na sledeće lokalne izbore, ali veće su šanse za pobedu, ako idemo ujedinjeni – rekao je u kratkoj izjavi za komentarpress.net Vladica Gavrilović.
Ovu ideju podržava i dr Aleksandar Radojević koji je na poslednjim lokalnim izborima osvojio preko pet hiljada glasova.
– Spreman sam da razgovaram o ujedinjenju opozicije u Čačku. Najvažnije je da na čelu kolone bude neko ko je od ugleda i ko je nestranačka ličnost – kaže dr Radojević.
Najozbiljniji kandidat za gradonačelnika ujedinjene opozicije u Čačku je ugledni advokat Ivan Ćalović.
Ipak, i čačanska opozicija će imati najmanje dve kolone. U Dverima kažu da će oni ići samostalno na lokalne izbore u Čačku i da je njihov kandidat za gradonačelnika Boško Obradović.

Ima li smisla da Marko Đurić (ne) podnese ostavku

Još uvek se ne zna ko je ubio Olivera Ivanovića, ali se nakon tragične smrti Olivera Ivanovića saznalo da važnu ulogu u svim društvenim i političkim procesima na KiM nema Marko Đurić, već grupa „kontroverznih biznismena“. Na pitanje šta bi uradili nakon ubistva Olivera Ivanovića da su umesto Marka Đurića na čelu Kancelarije za KiM za komentarpress.net odgovaraju Sanda Rašković Ivić, potpredsednik Narodne stranke, Borko Stefanović lider Levice Srbije i Milan Stamatović, lider Zdrave Srbije

 

Rašković Ivić: Povlačenje s funkcije je minimum časti

Svakako bih podnela ostavku. Naime, Đurić je sa svojom „ekipom“ u kojoj su bili i „kontraverzni biznismeni“ ružio Olivera Ivanovića, a čovek je potom profesionalno likvidiran. Smatrala bih da sam s pozicije vlasti poslala lošu poruku i tako i bez htenja podstakla krvoproliće. Posle toga, povlačenje s funkcije je minimum časti. Smatram da bi na mesto šefa Kancelarije za KiM trebalo da dođe Arno Gujon. On je pokazao kako je moguće ujediniti srpski narod na KiM, kako je moguće biti plemenit, a imati čvrst stav. Njegov dolazak na čelo Kancelarije za KiM omogućio bi internacionalizaciju kosovskog problema, ali sa preimućstvom srpske strane koja bi pokazala da nije ksenofobična. Mislim da bi time relaksirali stavove kako Francuske, tako i drugih u EU. Istina, ova vlada nije zaslužila jednog Gujona u svojim redovima, ali srpski narod na KiM jeste.

Borko Stefanović: Đurić i ne vodi Kancelariju za KiM, već to čine Radojičić i Zelja

Podneo bih ostavku i to ne zato što mislim da je Đurić lično odgovoran za taj zločin, već zato što bi to bilo najmanje što se može učiniti nakon tog ubistva najviđenijeg predstavnika Srba na KiM. Time i vlast pokazuje odgovornost za resor kojim neuspešno upravlja. Đurić, kao i drugi u vlasti nisu ubili Ivanovića, ali jesu mesecima stvarali atmosferu u kojoj su Ivanovića predstavljali kao izdajnika i neprijatelja. Zato bi bilo moralno podneti ostavku, mada oni ne znaju šta je to. Đurić bi trebalo da ode jer je njegova Kancelarija podbacila u zaštiti Srba na KIM, materijalnom obezbeđenju naših ljudi, zbog javašluka, pritisaka, ucena ljudi, nesprovođenja popisa Srba i toga što im svima nisu napravili socijalne karte već se ogromna sredstva odlivaju u privatne džepove. Đurić je kriv i zato što, kako kažu mnogi Srbi na KiM, i ne vodi Kancelariju za KiM, već to čine Radojičić, Zelja i slični, dok se Đurić bavi samo dnevnicama, plaćanju našim parama za promociju na društvenim mrežama i za viku na telefon sa spikerfonom.

Stamatović: Da sam Marko Đurić podneo bih ostavku i podneo bih krivičnu prijavu protiv TV Pink

Podneo bih krivičnu prijavu protiv TV Pink, njenog direktora i odgovornog urednika zbog emitovanja pogromaškog TV spota protiv Olivera Ivanovića, jer bismo tako vrlo lako došli do prvog traga onih koji stoje iza linča na Olivera: saznali bismo ko je osmislio, ko kreirao, ko producirao, ko naručio, a ko platio emitovanje tog javnog televizijskog streljanja. Potom bih podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Republike Srbije zbog krivičnog dela veleizdaje, odnosno kapitulacije i predaje 17 odsto teritorije Srbije NATO okupatorima. A onda bih, da sam Marko Đurić, podneo ostavku na ovu i sve druge javne funkcije i tako spasio sebe sasvim izvesne lustracije, a moguće je i suđenja, kad konačno ova izdajnička diktatorska klika bude srušena.

Na Kosovu hoće da hapse Ciprasovog druga

Prištinske vlasti izdale su nalog za privođenje Miloša Stojkovića, predsednika Koalicije raseljenih lica sa KiM, zbog raspirivanja verske i nacionalne mržnje. Za ovo krivično delo Stojkovića terete na osnovu prijave lokalnog funkcionera iz Tačijeve partije Arbera Enimija, savetnika srpskog gradonačelnika u opštini Klokot. Stojković je potvrdio ovu informaciju za komentarpress.net i kako kaže obavestio je nadležne u Kancelariji za KiM.
– Srpski gradonačelnik u opštini Klokot u saradnji sa Šiptarima služi se svim sredstvima da zaustavi moju borbu za povratak Srba u kosovsko pomoravlje i povratak njihove imovine. Obavestio sam kabinet Marka Đurića i za sada nisam dobio konkretan odgovor.
Stojković je meta prištinskih vlasti zato što je prekinuo tribinu u Beogradu u Centru za kulturnu dekontaminaciju na promociji knjige Atifete Jahjag u kojoj su Srbi opisivani kao silovatelji albanskih žena.
Marko Đurić na ovu temu nije odgovorio na SMS poruku. Nezvanično saznajemo da su iz Kancelarije za KiM već reagovali na ovaj problem i da očekuju da će Stojković moći mirno da se kreće na teritoriji južne srpske pokrajine.
Podsetimo, Stojković je kao lični prijatelj Aleksisa Ciprasa obzbedio Ciprasovu podršku u političkoj borbi Srba na KiM o čemu su pisali brojni mediji u Srbiji.

Naprednjaci u kampanji bez Aje Jung

Na predizbornom skupu koji je SNS organizovala u Knez Mihailovoj primetno je bilo odsustvo Aje Jung. U gradskoj organizaciji SNS kažu da Aja Jung previše solira, a nezvanično se može čuti u redovima SNS da je ona sebe izbacila iz kampanje svojom izjavom za list Danas u kojoj kritikuje gradsku vlast zbog količine potrošenih sredstava za novogodišnju rasvetu i za novogodišnju jelku u centru Beograda.
Aja Jung je potvrdila u svojoj krtkoj izjavi za komentarpress.net da nije bila prisutna na predizbornom skupu naprednjaka u Knez Mihajlovoj.
– Nisam bila pozvana na skup. Nigde ne dolazim nepozvana – rekla je za komentarpress.net Aja Jung.
Na ovom skupu bili su Milan Gurović i prof. dr Zoran Radojičić.

Zapadna Srbija jaka zbog vojne industrije

Najveće plate u vojnoj industriji su u Milanu Blagojeviću iz Lučana i u užičkom Prvom partizanu. U „MB Namenska“ u Lučanima prosek neto zarda je oko 63 000 dinara, a obim posla u poslednjih pet godina se povećao za 30%. Ako se nastavi ovim tempom MB će biti prinuđena da zapošljava radnike iz susednih opština. U čačanskoj Slobodi kažu da ne pamte bolje dane, a u Priboju kažu da je grad živnuo od kada FAP proizvodi kamione za vojsku.
Ove fabrike su motor razvoja u Zapadnoj Srbiji, a to je deo Srbije iz kojeg mladi u najmanjoj meri odlaze u inostranstvo.
Pre nego što je FAP ostvario poslove u odbrambenoj industriji broj stanovnika u Priboju se smanjio za trećinu.
Prilikom nedavne posete Priboju ministar Vulin je rekao da je najmanje 266 miliona dinara predviđeno za kupovinu FAP-ovih proizvoda.
Stavljanjem u funkciju aerodroma Ponikve i aerodroma Morava region Zapadne Morave će imati još veće razvojne šanse.

Rašković Ivić: Ili mafija ili mi

Posle četrdeset dana od ubistva Oliver Ivanovića grupa aktivista predvođena Sandom Rašković Ivić, potpredsednicom Narodne stranke, organizovaće protesni skup na Andrićevom vencu. Oni će lepiti plakate na kojima su fotografije Zvonka Veselinovića, Milana Radojičića i Zorana Milojevića. Na plakatima će pisati „Ili oni ili mi“.
Ovu informaciju je u izjavi za komentarpress.net potvrdila Sanda Rašković Ivić. Ona kaže da će na tom plakatu biti ljudi bliski Vladi Srbije i njenom predsedniku Vučiću koji se prečesto ponašaju i drže kao da su oni vlast. Tako Zvonko Veselinović glumi šefa BIA, Zoran Milojević poznatiji pod intelektualnim nadimkom Zelja se drži kao šef policije trenirajući strogoću,a Milan Radojičić, nije tajna, pravi je direktor Kancelarije za KiM.
Ili mafija ili mi – to je naša poruka građanima Srbije. Dok su oni na slobodi, Srbija neće biti slobodna – zaključuje Sanda Rašković Ivić.

Stojković: Srbija na KiM se zove Milan Radojičić

Srbima na KiM bezbednost na severu Kosova i Metohije može da garantuje Milan Radojičić i niko više. To je surova, ali i jedina istina – kaže u kratkoj izjavi za komentarpress.net Miloš Stojković, predsednik koalicije raseljenih lica sa KiM i dodaje da je Marko Đurić samo formalni direktor Kancelarije za KiM, a da je zapravo Milan Radojičić direktor ovog tela Vlade Republike Srbije.
– Srbija na Kosovu i Metohiji se zove Milan Radojičić. Ne postoje napori u pregovorima u Briselu koji nam mogu omogućiti opstanak Srba na KiM, sve dok se Srbija na KiM zove Milan Radojičić – ocenjuje Stojković.
Stojković tvrdi da mu je Radojičić pretio i da ga je zastrašivao i da je Marka Đurića obavestio o svemu tome.

Rašković Ivić: Marko Đurić da podnese ostavku

Od dolaska naprednjaka pitanje KiM, a naročito pitanje severa KiM prestalo je da bude nacionalno pitanje i postalo je partijsko pitanje i pitanje plena. Otud ne čudi što kontraverzni tipovi poput Veselinovićevog kuma Radojčića vedre i oblače – kaže za komentarpress.net potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić.
Ona ocenjuje da su se strahovito produbile podele među Srbima na severu KiM dolaskom Marka Đurića na čelo Kancelarije za KiM i dodaje da su oni Srbi koji nisu članovi i otvoreni navijači SNS izloženi pritiscima i zastrašivanju i to od svojih sunarodnika.
– Uostalom, svi smo videli kakav je maltretman prošao pokojni Oliver Ivanović od istog Đurića i društva sa Srpske liste. Zato smatram da Marko Đurić treba da podnese ostavku, pošto je svojim nespretnim i pristrasnim političkim delovanjem doveo do urušavanja demokratskih, pravnih i plemenitih nacionalnih vrednosti na KiM – zaključuje Rašković Ivić.